<\/p>\n
Pre pet godina u Va<\/strong>\u0161<\/strong>oj doktorskoj disertaciji obradili ste\u00a0problem planinskog turizma u Srbiji i konstruisali instrument ciji je cilj merenje nivoa zadovoljstva posetilaca na svim segmentima do\u017eivljaja planine.<\/strong> Turisti\u010dki do\u017eivljaj je kompleksan fenomen sa\u010dinjen od nekoliko koraka: planiranje putovanja, iskustvo putovanja do destinacije, i iskustvo na samoj destinaciji. Za iskustvo na destinaciji, pored sme\u0161tajnih objekata, neophodni su brojni podr\u017eavaju\u0107i uslovi i sadr\u017eaji. \u00a0Pomenutim istra\u017eivanjem bili su obuhva\u0107eni svi elementi zadovoljstva gostiju ove tri planine. Nizak nivo zadovoljstva, iskazan je prilaznim putevima, infrastrukturom i suprastrukturom, tj zajedni\u010dkom ponudom na svim planinama, (saobra\u0107ajnice, \u010disto\u0107a i odr\u017eavanje, ski staze, mogu\u0107nost bavljenja dodatnim rekreativnim aktivnostima, ostalom vanpansionskom ponudom: pijace, prodavnice, kafi\u0107i, restorani, suveniri\u2026). Rezultati su bili relativno lo\u0161i kod svih planina, ipak ne\u0161to bolji za Zlatibor nego za Div\u010dibare i Taru. Posetioci su bili dosta zadovoljniji uslugama hotela, koji su ovim instrumentom, mereni posmatranjem dvadeset parametara. Stariji hoteli lo\u0161ije su ocenjivani zbog zastarelosti kapaciteta i nedostatka sadr\u017eaja. Od osam posmatranih hotela, najve\u0107i nivo zadovoljstva iskazali su gosti hotela \u201cPepa\u201d na Div\u010dibarama, iako su istra\u017eivanjem bili obuhva\u0107eni i hoteli dosta bolje kategorizacije. Obja\u0161njenje je, verovatno u realno formiranim o\u010dekivanjima, a ne u lo\u0161em kvalitetu usluga hotela vi\u0161e kategorije, jer se zadovoljstvo meri stavljanjem u odnos o\u010dekivanog i do\u017eivljenog. \u00a0U ovom div\u010dibarskom hotelu gosti su bili najzadovoljniji odnosom cene i kvaliteta usluge koju su dobili.<\/p>\n Izvedeni su zaklju\u010dci o problemima sa kojima se suo\u010davaju pru\u017eaoci usluga u planinskom turizmu: onim \u0161to je pod njihovom kontrolom \u2013 usluge njihovog objekta, gosti su zadovoljniji, dok su problem predstavljali putevi, infrastruktura, i vanpansionska ponuda, \u0161to je pod ingerencijom dr\u017eave i turisti\u010dkih organizacija.<\/p>\n Klju\u010dna prednost Div\u010dibara u odnosu na Zlatibor i Taru jeste blizina emitivnih centara: Vojvodine, Beograda i centralne Srbije, nekoliko desetina kilometara kra\u0107i put u odnosu na slede\u0107u najbli\u017eu planinu, \u0161to je naro\u010dito bitno za vikend i dnevne posetioce. Prednost je i blagotvorno dejstvo mikroklimatskih uslova na bronhijalne i neurovegetativne poreme\u0107aje, potvr\u0111ena od Balneo-klimatolo\u0161kog instituta Srbije. Tako\u0111e, za, ne tako zanemarljiv broj turista, umerena izgra\u0111enost i nenaseljenost, jo\u0161 uvek predstavlja prednost.<\/p>\n Imate li utisak da je po\u010dela ve\u0107a briga nadle\u017enih za Div\u010dibare, i grada i dr\u017eave?<\/strong><\/p>\n Primetno je vi\u0161e inicijativa koje su se desile u prethodnom \u00a0periodu: izgradnja de\u010djeg igrali\u0161ta, rekonstrukcija dela glavne saobra\u0107ajnice, mosta i trotoara, mapiranje i signalizacija pe\u0161a\u010dkih i biciklisti\u010dkih staza, izgradnja rekreacionog centra i hotela\u2026 Ostaju i dalje , mo\u017eda i najve\u0107i, problemi kvalitetnog vodo i elektrosnabdevanja.<\/p>\n Ide li se dobrim putem? \u010cemu treba dati prioritet da bi se postigao visok nivo zadovoljstva posetilaca Div\u010dibara?<\/strong><\/p>\n Ne mogu da ka\u017eem sa sigurnos\u0161\u0107u, jer nisam dovoljno upoznata sa svim \u0161to se de\u0161ava. \u010cini se da ima pozitivnih pomaka posle puno vremena. Svakako da treba nastaviti zapo\u010detu revitalizaciju infrastrukture, stimulisati razvoj suprastrukture, pre svega one u vezi sa ski stazama, prilazima i parkinzima, ostalih nedostaju\u0107ih elemenata turisti\u010dke suprastrukture, kvalitetnu promociju, uz kori\u0161\u0107enje mogu\u0107nosti novih kanala komunikacije i dru\u0161tvenih mre\u017ea za uspostavljanje kvalitetnog kontakta sa ciljnim\u00a0 grupama. Po\u0161tovati principe struke u svim oblastima, podr\u017eati i stimulisati inicijative od koristi po lokalno stanovni\u0161tvo, uz o\u010duvanje odr\u017eivosti i prirode destinacije, kako neprimerana gradnja ne bi naru\u0161ila prirodu i posebnost planine.<\/p>\n Brankovina tako\u0111e poseduje veliki ali neiskori\u0161\u0107eni turisti\u010dki potencijal. Sve se svodi na obilazak istorijskog kompleksa.<\/strong> Projekat je ra\u0111en u saradnji sa Narodnim muzejom, kao staraocem Spomen-kompleksa. \u00a0Brankovina ve\u0107 jeste atrakcija i turisti\u010dki proizvod, pre svega namenjen segmentu ekskurzionog turizma. U odnosu na konkurentske destinacije ima brojne prednosti: autenti\u010dnost sadr\u017eaja, kulturno-istorijski zna\u010daj zbog povezanosti sa zna\u010dajnim li\u010dnostima srpske istorije i kulture, pristupa\u010dnost emitivnim centrima\u2026 Ipak, poslednjih godina bele\u017ei pad poseta, a ukoliko se ne preduzmu koraci na vodosnabdevanju, putnoj infrastrukturi, signalizaciji, sadr\u017eajima za du\u017ei boravak posetilaca: ishrana i mogu\u0107nosti za bavljenje aktivnostima u trajanju do celog dana, a u perspektivi, sme\u0161taja i no\u0107enja, uz neophodno uklju\u010divanje i lokalnog stanovn\u0161tva, \u00a0radi prepoznavanja i njegovog interesa u ovom procesu, Brankovini preti dalji pad posete. Ove i druge preporuke sadr\u017eane su u nacrtu pomenute strategije, mogu se\u00a0revidirati i prilago\u0111avati, ali svakako bar deo njih mo\u017ee biti dobra po\u010detna osnova za inicijativu.<\/p>\n \n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n Podru\u010dje gde se nalaze valjevski manastiri neki nazivaju \u201eSrpskom Palestinom\u201c. Verski ili pokloni\u010dki turizam spada u turizam posebnih interesa. Posmatran kao odvojen turisti\u010dki proizvod sa aspekta tr\u017ei\u0161nog \u00a0potencijala, ima nekoliko svojih specifi\u010dnosti, a klju\u010dne su kratak boravak i mala potro\u0161nja. Me\u0111utim, njegov potencijal mo\u017ee se uve\u0107ati i kombinovanjem i adevatnom promocijom sa drugim atrakcijama i turisti\u010dkim potencijalima kraja. Primer je, recimo, manastir Pustinja, koji mo\u017ee biti povod za posetu pokloni\u010dkih turista valjevskom kraju, u kombiinaciji sa ostalim svetinjama. Me\u0111utim, on se mo\u017ee posmatrati i kao kulturno-verska atrakcija \u0161ire celine Po\u0107ute, u koju spada nekoliko izuzetnih atrakcija: etnografsko-graditeljska celina Bebi\u0107a Luka, stene za slobodno penjanje (free cliimbing<\/em>) Velika i Mala Grdoba, odnedavno prepoznate kao najmla\u0111e atrakcije ovog tipa u Srbiji, koje imaju dobar potencijal zbog rastu\u0107eg interesa za ovaj sport, mogu\u0107nosti za pe\u0161a\u010denje i branje lekovitog bilja i gljiva. Ako se tome doda i pretpostavka o mogu\u0107oj regulaciji kori\u0161\u0107enja pesticida u delu teritorije sliva brane Rovni, to je ve\u0107 nekoliko preduslova za razvoj autenti\u010dnog paketa ponude samo na ovoj mikrocelini kraja. Ono \u0161to treba pohvaliti, kao odli\u010dne primere koji dolaze sa ovog lokaliteta, jesu inicijativa udru\u017eenja doma\u0107ina Rebelja, na ustupanju zemlji\u0161ta za izgradnju brvnara za sme\u0161taj, kao i klasifikacija i mapiranje gljivarskih vrsta ovog kraja, inicijativa ekolo\u0161kog dru\u0161tva Medvednik, rad na formiranju jo\u0161 jednog proizvoda namenjenog tipu turiste nama potpuno nepoznatom \u2013 gljivarskom turisti.<\/p>\n Valjevske planine i Gradac su prirodno blago ovog kraja. Do planina se te\u0161ko sti\u017ee a Gradac je prepu\u0161ten Ekoloskom drustvu. Verovatno i jedno i drugo, jer nekada neprimerena gradnja mo\u017ee da donese vi\u0161e \u0161tete nego koristi. Ekolo\u0161kom dru\u0161tvu treba uputiti sve pohvale za njegove brojne inicijative na o\u010duvanju Graca, ali spre\u010davanje ispu\u0161tanja otpadnih voda, odlaganja otpada, objekti pored samog korita, revitalizacija vodenica\u2026 daleko prevazilaze mogu\u0107nosti Dru\u0161tva i zahtevaju kompeksnu brigu brojnih institucija. Putevi do planina bitni su zbog osipanja broja i starenja stanovni\u0161tva i lako\u0107e dolaska posetilaca, ova dva procesa mogu biti me\u0111usobno podr\u017eavaju\u0107a.<\/p>\n \u0160ta je po Vama valjevski brend?<\/strong> Vi i Va\u0161 suprug ste ugledni Valjevci. Mogli ste i vi da odete iz Valjeva a niste.<\/strong> Kakve su vam stru\u010dne i nau\u010dne preokupacije, \u0161ta su planovi?<\/strong><\/p>\n Ovih meseci, preokupacija u mojoj instituciji, Visokoj poslovnoj \u0161koli srukovnih studija,\u00a0 pa i moja, je\u00a0 upoznavanje javnosti sa potpuno novim akreditovanim studijskim programima: Agroekonomija i ruralni razvoj i Marketing i turizam, kao i master studijama, koje smo akreditovali me\u0111u prvima u Srbiji. Prvi modul kreirali smo, izme\u0111u ostalog, ra\u010dunaju\u0107i na potrebe za studiranjem u Valjevu, na dr\u017eavnoj visoko\u0161kolskoj instituciji, svr\u0161enih srednjo\u0161kolaca Poljoprivredne \u0161kole. Na njegovom kreiranju anga\u017eovan je veliki broj stru\u010dnjaka i van na\u0161e institucije, profesora sa Poljoprivrednog fakulteta, Instituta za ekonomiku poljoprivrede, saradnika iz institucija I privrede.<\/p>\n Sa mojim dragim studentima, planovi su nastavak projekta valorizacije turisti\u010dkih potencijala Bebi\u0107a Luke i okoline, koji smo, kao i ve\u0107 ura\u0111eni projekat- Brankovina-mikrodestinacija, zapo\u010deli u saradnji sa na\u0161im saradnikom Vladimirom Krivo\u0161ejevim i Narodnim muzejom.<\/p>\n Planovi i \u017eelje su, kao i uvek, kvalitetno vreme i do\u017eivljaji sa decom i porodicom, malo vi\u0161e vremena sa prijateljima, kontakt sa prirodom i putovanja. \u0160ta je vi\u0161e potrebno?<\/p>\n Izvor: Lagrande.rs (http:\/\/lagrande.rs\/2018\/03\/08\/u-prirodnom-okruzenju-kreirati-uslove-kvalitetnog-sveta<\/a>\/)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Pre pet godina u Va\u0161oj doktorskoj disertaciji obradili ste\u00a0problem planinskog turizma u Srbiji i konstruisali instrument ciji je cilj merenje nivoa zadovoljstva posetilaca na svim segmentima do\u017eivljaja planine. Istra\u017eivanja su obavljena na Div\u010dibarama, Zlatiboru i Tari. \u0160ta su nedostaci a sta prednosti Div\u010dibara u odnosu na Zlatibor i Taru? Turisti\u010dki do\u017eivljaj je kompleksan fenomen sa\u010dinjen…
\nIstra\u017eivanja su obavljena na Div\u010dibarama, Zlatiboru i Tari.
\n\u0160ta su nedostaci a sta prednosti Div\u010dibara u odnosu na Zlatibor i Taru?<\/strong><\/p>\n
\nVi ste pre godinu i po u\u010destvovali u projektu Visoke poslovne \u0161kole i predlo\u017eili strategiju razvoja\u00a0 Brankovine kao turisti\u010dke mikrodestinacije odr\u017eivog turizma.
\n<\/strong>Novost je da regulacioni plan vi\u0161e ne brani gradnju unutar za\u0161ti\u0107enog jezgra. Ipak, u Brankovini se nista zna\u010dajnije ne gradi \u0161to je preduslov da ona postane turisti\u010dka atrakcija Valjevskog kraja.<\/strong><\/p>\n
\nImate li taj utisak? Kako jo\u0161 bolje iskoristiti potencijale verskog turizma?<\/strong><\/p>\n
\nDa li je to prednost ili neiskori\u0161\u0107ena \u0161ansa?<\/strong><\/p>\n
\nNi jedan brend nema samo jednu dimenziju. Brend je vi\u0161eslojni konstrukt, nalazi se u o\u010dima posetilaca, lokalnog stanovni\u0161tva, pa i onih koji imaju neke predstave o nama, a nikada nisu boravili u na\u0161em kraju. Prema najnovijoj Strategiji turizma Srbije, brend turisti\u010dke destinacije Div\u010dibare i Valjevo, su kulturno nasle\u0111e i prirodna bogatstva, upravo ovo o \u010demu sada razgovaramo.<\/p>\n
\n\u0160ta Vas toliko ve\u017ee za Valjevo?<\/strong>
\nMoram da ka\u017eem da je Ivan imao vi\u0161e prilika za to, ali da nikada nismo bili u isku\u0161enju. Oboje smo velike lokal-patriote. Pored toga, oboje smo tog stava, da \u010dovek u svom prirodnom okru\u017eenju najbolje mo\u017ee da prepozna i kreira uslove za svoj kvalitetan svet. Za Valjevo nas ve\u017ee sve: na\u0161e porodice i na\u0161a porodica, prijatelji, ljubav prema poslu kojim se bavimo, prirodi, pe\u0161a\u010denju\u2026 U Valjevu nam odgovara i to \u0161to, za samo nekoliko minuta, mo\u017eemo da stignemo do divne prirode, blizina posla, obdani\u0161ta, \u0161kole, baka i deka, koji su, pored roditelja, nezamenjivi\u00a0 u de\u010djem odrastanju\u2026<\/p>\n
Op\u0161irnije...<\/a>","protected":false},"author":2,"featured_media":19561,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[45],"tags":[],"class_list":["post-19560","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-desavanja","wpautop"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/va.akademijazs.edu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19560","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/va.akademijazs.edu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/va.akademijazs.edu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/va.akademijazs.edu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/va.akademijazs.edu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=19560"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/va.akademijazs.edu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19560\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/va.akademijazs.edu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/19561"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/va.akademijazs.edu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=19560"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/va.akademijazs.edu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=19560"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/va.akademijazs.edu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=19560"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}