{"id":24921,"date":"2021-03-02T15:21:55","date_gmt":"2021-03-02T14:21:55","guid":{"rendered":"https:\/\/vipos.edu.rs\/?p=24921"},"modified":"2021-03-02T15:30:09","modified_gmt":"2021-03-02T14:30:09","slug":"novi-doktor-nauka-dr-sanja-radovanovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/va.akademijazs.edu.rs\/index.php\/2021\/03\/02\/novi-doktor-nauka-dr-sanja-radovanovic\/","title":{"rendered":"Novi doktor nauka \u2013 dr Sanja Radovanovi\u0107"},"content":{"rendered":"
\n

Valjevski odsek Akademije strukovnih studija Zapadna Srbija dobio je jo\u0161 jednog doktora nauka u redovima svojih predava\u010da, nakon \u0161to je Sanja Radovanovi\u0107 odbranila doktorsku disertaciju pod nazivom \u201eNovi proizvodi na tr\u017ei\u0161tu osiguranja kao deo institucionalnog mehanizma za\u0161tite od finansijskih posledica katastrofalnih vremenskih doga\u0111aja\u201c na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Ni\u0161u.<\/p>\n

Klju\u010dni rezultati istra\u017eivanja u doktorskoj disertaciji dr Sanje Radovanovi\u0107 ogledaju se u dokazu da na svetskom nivou jo\u0161 uvek ne postoji univerzalni i op\u0161teprihva\u0107eni metodolo\u0161ki okvir merenja efekata katastrofalnih vremenskih doga\u0111aja. U tom smislu, nau\u010dna javnost mora ulo\u017eiti napore kako bi kreirala nove probabilisti\u010dke modele procene budu\u0107ih efekata katastrofalnih vremenskih doga\u0111aja i opredeliti se za jedan koji sa najmanje modifikacija mo\u017ee biti primenjen u praksi.<\/p>\n

\u201eOsim toga, dokazano je i da najkompletnije baze podataka o direktnim \u0161tetama prouzrokovanim prirodnim katastrofama ne predstavljaju pouzdanu osnovu predvi\u0111anja efekata vremenskih rizika u budu\u0107nosti, jer ne sadr\u017ee podatke o \u0161tetama za 63% registrovanih doga\u0111aja. Analizom podataka o srednjim vrednostima, minimumu, maksimumu, modusu i medijani ukupnih \u0161teta uzrokovanih prirodnim katastrofalnim doga\u0111ajima na podru\u010dju Evrope u periodu od 1902. do 2018. godine, do\u0161lo se do zaklju\u010dka da su doga\u0111aji male u\u010destalosti najrazorniji. Pomenuto istra\u017eivanje upu\u0107uje na familije raspodela te\u0161kog repa kao najpogodnije za modeliranje funkcija raspodela verovatno\u0107a. Sprovodeno je i empirijsko istra\u017eivanje sa ciljem utvr\u0111ivanja statisti\u010dke zna\u010dajnosti razlika prose\u010dnih u\u010de\u0161\u010da razli\u010ditih vrsta katastrofalnih vremenskih rizika na podru\u010dju Evrope, Azije, Afrike i Amerike u periodu od 1960. do 2015. godine, na osnovu \u010dega su testiranjem statisti\u010dkih hipoteza usvojeni zaklju\u010dci o njihovoj geografskoj zastupljenosti. U doktorskoj disertaciji je izvr\u0161ena nau\u010dna eksplikacija i prikaz metodologije izra\u010dunavanja najzna\u010dajnijih vremenskih indeksa kao \u0161to su temperaturni indeksi, indeksi koji modeliraju su\u0161u i kompozitni indeksi\u201c, obja\u0161njava dr Sanja Radovanovi\u0107.<\/p>\n

U svojoj doktorskoj disertaciji ona isti\u010de da nedostatak delotvornih tr\u017ei\u0161nih mehanizama za\u0161tite od vremenskih rizika u Srbiji mora biti nadome\u0161ten, imaju\u0107i u vidu \u0161tete prouzrokovane poplavama. Dok sa tehni\u010dkog aspekta, u vidu postojanja mre\u017ee mernih stanica Republi\u010dkog hidrometeorolo\u0161kog zavoda, postoje mogu\u0107nosti kreiranja vremenskih indeksa, pre svih\u00a0 temperaturnih i padavina, Zakon o osiguranju ne predvi\u0111a postojanje ovakve vrste proizvoda osiguranja. \u201ePomenuti deo disertacije mo\u017ee biti prakti\u010dno primenjiv jer bi, najpre, u metodolo\u0161kom smislu mogao da doprinese utvr\u0111ivanju okvira za analizu vremenskih indeksa na podru\u010dju Srbije, a posledi\u010dno i da doprinese prilikom sa\u010dinjavanja okvira nacionalne politike upravljanja katastrofalnim vremenskim rizicima. U cilju transparentnosti i poverenja osiguranika u proizvode indeksnog osiguranja, predlo\u017eeno je da vremenske varijable mere nezavisni entiteti ili agencije koje nemaju finansijski interes u pogledu ishoda nepogode. Eksplicitno je potvr\u0111eno da mogu\u0107nost nepoklapanja obra\u010dunate isplate indeksnog osiguranja sa individualnim gubicima osiguranika predstavlja osnovni nedostatak samog koncepta\u201c, zaklju\u010duje dr Sanja Radovanovi\u0107.<\/p>\n

Doktorsku disertaciju na\u0161a profesorka je odbranila pred komisijom koju su \u010dinili dr Jelena Ko\u010dovi\u0107, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Evica Petrovi\u0107, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Ni\u0161u i dr Sr\u0111an Marinovi\u0107, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Ni\u0161u.<\/p>\n