{"id":3379,"date":"2013-04-24T11:43:21","date_gmt":"2013-04-24T11:43:21","guid":{"rendered":"http:\/\/wordpress.vipos.rs\/index.php\/2013\/04\/24\/predavanje-srboljuba-antia\/"},"modified":"2013-04-24T11:43:21","modified_gmt":"2013-04-24T11:43:21","slug":"predavanje-srboljuba-antia","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/va.akademijazs.edu.rs\/index.php\/2013\/04\/24\/predavanje-srboljuba-antia\/","title":{"rendered":"Nema povoljnijeg aran\u017emana sa MMF-om bez ozbiljnih reformi"},"content":{"rendered":"

<\/p>\n

\u00a0<\/p>\n

Ugledni ekonomista Srboljub Anti\u0107, doskora\u0161nji predstavnik Srbije u Me\u0111unarodnom monetarnom fondu, odr\u017eao je u subotu predavanje za studente specijalisti\u010dkih strukovnih studija Visoke poslovne \u0161kole strukovnih studija.<\/p>\n

<\/p>\n

Teme predavanja bili su odnosi MMF-a i Srbije, kao i stanje javnih finansija u na\u0161oj zemlji.<\/p>\n

<\/p>\n

\u00a0<\/p>\n

\u00a0<\/p>\n

U razgovoru za sajt VIPOS-a, gospodin Anti\u0107, koji je vi\u0161e od deset godina Srbiju predstavljao u globalnoj monetarnoj organizaciji, isti\u010de da je na\u0161oj zemlji potreban novi aran\u017eman sa Me\u0111unarodnim monetarnim fondom, ali je nerealno o\u010dekivati povoljniji aran\u017eman od klasi\u010dnog \u201estend-baja\u201c, bez ozbiljnih reformi javnog sektora, preduze\u0107a i administracije. On je podsetio da je poslednji aran\u017eman istekao u martu, ali da Srbija, od \u0161est dogovorenih revizija sa bordom MMF-a, nije sprovela nijednu.<\/p>\n

<\/p>\n

Nakon ovog aran\u017emana, koja vrsta novog je najrealnija za Srbiju?
\u0160to se ti\u010de novog aran\u017emana, mislim da \u0107e MMF imati zahteve koji se najvi\u0161e ti\u010du fiskalne politike Srbije, a nije nemogu\u0107e da se pojavi i deo koji se ti\u010de javnih preduze\u0107a, s obzirom na spisak velikih gubita\u0161a. U tom smislu, najrealniji je klasi\u010dan \u201estend-baj\u201c aran\u017eman. U javnosti postoji nerazumevanje oko prirode tog aran\u017emana, jer nije re\u010d o \u201estend-baju\u201c iz predostro\u017enosti. On je uvek \u201estend-baj\u201c, a onda dr\u017eava odlu\u010duje da li \u0107e da povla\u010di ta sredstva. Mislim da neki drugi aran\u017emani za nas nisu pogodni.
Da li je uop\u0161te mogu\u0107e da Srbija, koja nastoji da se pribli\u017ei EU, funkcioni\u0161e bez MMF-a?
Treba znati da je MMF neka vrsta \u201elekara\u201c, kojem se ne obra\u0107ate ako ste zdravi. Poenta je u tome da MMF ne tra\u017ei da do\u0111e u Srbiju, nego je obrnuto. Me\u0111utim, kod MMF-a se dolazi kada je dr\u017eavi potrebna ozbiljnija reforma i po tome \u0107emo, kada po\u010dnu pregovori o novom aran\u017emanu, videti da \u0161ta ova dr\u017eava ho\u0107e.<\/p>\n

<\/p>\n

\u00a0<\/p>\n

Koliko su sporazum sa Kosovom u Briselu i najava dobijanja datuma sa EU oja\u010dali pregovara\u010dku poziciju Srbije za povoljniji aran\u017eman sa MMF-om?
To jeste neka vrsta plusa, ali definitivno nije presudna. \u0160to se MMF-a ti\u010de, presudno \u0107e biti da li \u0107emo kona\u010dno u\u0107i u potrebne reforme \u0161kolstva, zdravstva, penzionog sistema, administracije i javnih preduze\u0107a, odnosno, ho\u0107e li neko zaista najzad u ovoj zemlji dobiti otkaz zato \u0161to ne radi svoj posao.<\/p>\n

<\/p>\n

\u0160ta Srbiju u ovom trenutku najvi\u0161e optere\u0107uje u smislu dobijanja povoljnijeg aran\u017emana od fonda?
Javni dug zemlje znatno je ve\u0107i nego \u0161to je prikazan u javnosti, s obzirom da u obzir nisu uzete obveznice koje se moraju izdati za restituciju, kao i deo duga koji dr\u017eava ne garantuje op\u0161tinama. Srbija nastavlja da se u ovom trenutku zadu\u017euje po relativno povoljnim kamatnim stopama, ali s druge strane imamo izjavu ruskog ministra finansija koji je drugu tran\u0161u ruskog kredita jasno uslovio novim aran\u017emanom sa MMF-om.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u00a0 Ugledni ekonomista Srboljub Anti\u0107, doskora\u0161nji predstavnik Srbije u Me\u0111unarodnom monetarnom fondu, odr\u017eao je u subotu predavanje za studente specijalisti\u010dkih strukovnih studija Visoke poslovne \u0161kole strukovnih studija.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3374,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[45],"tags":[],"class_list":["post-3379","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-desavanja","wpautop"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/va.akademijazs.edu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3379","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/va.akademijazs.edu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/va.akademijazs.edu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/va.akademijazs.edu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/va.akademijazs.edu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3379"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/va.akademijazs.edu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3379\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/va.akademijazs.edu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3374"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/va.akademijazs.edu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3379"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/va.akademijazs.edu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3379"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/va.akademijazs.edu.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3379"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}